Za uspešne i kvalitetne odnose sa sobom i drugim ljudima i neophodno je raditi na produbljivanju autentičnosti i spontanosti, i povećavati nivo svoje emocionalne inteligencije, odnosno, emotivno sazrevati.
„Emocionalna inteligencija je skup emocionalnih veština koje nam omogućuju da odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i u shvatanju i poboljšanju samoga sebe“ – Daniel Goleman.
Emocionalna inteligencija uključuje znanje o onome što osećate i korišćenje sopstvenih osećaja za donošenje dobrih odluka u životu. To je sposobnost dobrog upravljanja mučnim raspoloženjima i sposobnost kontrole nagona, prisilnih, automatskih reakcija i nesvesnih obrazaca, a temelji se na svesti o vlastitim osećanjima u trenutku u kom je do njih došlo. Ona znači i to da ste motivisani i ostajete puni nade i optimistični i onda kad doživljavate neuspehe na putu ostvarenja nekog cilja. To je, takođe i empatija, znanje o tome što drugi ljudi osećaju, kao i socijalne veštine – dobro slaganje s drugima, komunikacija, aktivno slušanje, uvažavanje, dopuštanje…
Emocionalna inteligencija uključuje sposobnosti kao što su:
- Mogućnost motivisanja i boljeg razumevanja samoga sebe i sopstvenih potreba
- Nizak nivo frustracije na događaje (razumevanje događaja)
- Obuzdavanje/samokontrola impulsivnosti (nepopuštanje pred naletom emocija)
- Regulisanje sopstvenih raspoloženja
- Onemogućavanje uzrujanosti koja može ugušiti sposobnost razmišljanja
- Saosećanje/empatija.
Osnovne komponente emocionalne inteligencije su:
- Prepoznavanje emocija (njihovo identifikovanje u momentu u kom se javljaju)
- Korišćenje emocija (upotreba onih emocija koje nam pomažu da konstruktivno rešimo problem)
- Razumevanje emocija (jasnost onoga što osećamo kao i razumevanje kada, zbog čega i na koji način se emocije javljaju i koje su posledice tih emocija )
- Upravljanje emocijama (koristiti konstruktivne načine da ih na najbolji način ispoljimo i iskoristimo za ostvarenje namera, želja i ciljeva.
Kako povećati emocionalnu inteligenciju?
Prepoznavanje sopstvenih emocija – Ispitajte, upoznajte, otkrijte kako se kada osećate i koje se sve emocije kriju u vama. Često se zapitajte „kako se osećam?“, a ako osećate čitav niz različitih emocija, razlučite ih i rangirajte ih. Ali ih nemojte preuveličavati, ni minimizovati, trudite se da ostanete realni jer će vam to kasnije pomoći da se suočite sa njima.
Preuzmanje odgovornost za svoje osećaje – Nemojte tražiti u drugima objašnjenja ili krivicu za ono što osećate; izbegavajte da sebe prikazujete kao žrtvu. Prepoznajte šta osećate i pokušajte razumeti zbog čega to osećate. Ponekad je veoma teško priznati da smo, na primer, besni jer su okolnosti takve da ta emocija „nije poželjna“ ili nam je neprijatno što se tako osećamo. Ali, ako ignorišemo osećanja, ona neće nestati, samo će nas iznenaditi kad se najmanje budemo nadali.
Predvidljivost emocionalne reakcije – Poznavanje sebe omogućava izvesnu predvidljivost sopstvenih reakcija na određene događaje ili akcije. Važno je da znate šta u kom momentu možete od sebe da očekujete tako da budete svesni svojih izbora.
Zainteresovanost za osećanja drugih – Ne možemo znati kako se neko oseća dok ne pokažemo interesovanje i upitamo čak iako imamo razvijenu empatiju. Niko ne može biti ni u glavi ni u duši drugoga. Aktivno slušanje i zainteresovanost bez procenjivanja, predrasuda i savetovanja, lekovito je i potrebno svima. U velikoj meri to nam može pomoći da bolje upoznamo sami sebe. Uvidi u vezi drugih nekada mogu baciti novu svetlost na naše sopstvene teme i probleme.
Sagledavanje celine – Kada se nešto loše dogodi i izgleda kako propada celi svet, treba osvestiti emociju i potom sebi uputiti pitanja: koliko će to imati važnosti za 10 godina? Deset meseci? Deset nedelja, deset minuta? Ako taj problem već za jedan dan ili nedelju dana neće ni postojati niti imati bitne posledice, treba razmisliti o poreklu burne emocije.
U praksi se vrlo često susrećemo sa slučajevima da pojedinci sa izuzetnim kognitivnim sposobnostima ne uspevaju da se u potpunosti ostvare u društvu i postignu odgovarajuće rezultate. To je najčešće rezultat nedostatka emocionalne inteligencije, odnosno, neposedovanja nekih od ličnih ili društvenih kompetencija. Srećom, ove kompetencije se mogu u toku života razvijati i unapređivati. Osnovne lične i društvene kompetencije koje čine emocionalnu inteligenciju su:
- Samosvest: svest o sopstvenoj vrednosti, nezavisnoj od bilo čega što dolazi spolja, nezavisnoj od tuđih procena i vrednovanja, nezavisnoj od kriterijuma i koncepata. Svest o jedinstvenoj božanskoj prirodi svega postojećeg i na tome utemeljenom dopuštanju (sebi i drugima), kao i prihvatanju (sebe i drugih)
- Samokontrola: sposobnost da se nosimo sa svojim emocijama tako da nam one olakšavaju život umesto da nas uvode u probleme i neugodnosti; biti savestan i odgađati zadovoljstvo kako bi se ostvario cilj; odupiranje delovanju (auto)destruktivnih koncepata
- Motivacija: znati pokrenuti svoje sposobnosti kako bismo se stimulisali i usmeravali prema svojim ciljevima, kako bismo preuzimali inicijativu i težili razvoju, te istrajali kada se suočimo sa neuspesima i razočaranjima.
- Empatija: osećati šta drugi ljudi osećaju, razvijati sposobnost prihvatanja različitih stanovište, negovati i usklađivati lične odnose sa različitim ljudima.
- Društvene veštine: dobro se nositi sa svojim emocijama u odnosima i pravilno tumačiti društvene situacije i interpersonalne mreže; stupati u interakcije sa ljudima; služiti se tim veštinama da bismo pratili ili predvodili, pregovarali ili rešavali i unapredjivali privatni život, poslovnu saradnju i timski rad.
Autor: Ivana Kuzmanović